СРЂ

)

С D Г\ О Г\ LJ

т

Dubrovnik 16 Маја 1902.

God

Ринови смо ! . . .

Сштвп смо народа славиога, LIIto је страшпе муке уздржао, Што, окружен од душмана злога, На борбу се вјечиу пагшкао, II дичн се, јер се дичит с.мпје Гробовима својијех мртвпје'! . . .

Сјајна, св'јетла мисб је водила Обилића међ небројне чете, Слобода му груди челичила, Кретао га плам љубави свете, За свој народ да се бори, бије, За свој народ крвцуТда пролије.

Бесмртнијем ловорима виле Главе само јунацима ките, Проти туђе што се дижу силе И слободу свога рода штите, Под окриљем својијех застава Што за своја само гину ирава!

Као па пир, српски витезови У бој крећу; као на иир, оде Стари Јуже и днчни синови; Као на пир, у бој крвав воде Кпез Лазаре и војводе славтте С.илне чете, на смрт свету справне . . . .