СРЂ

Лука Ћелевић ВЕ ОГРА Д Luka Ćelovfć ' •§°r* d đ

Br. 10.

Dubrovnik 31 Маја 1902.

God. I.

У

НОЂИ

У тишини ноћној, у зв'јездано доба Нашле су се обе крај једнога гроба. Једна бјеше сјетна, поникла и тужна, Очи су јој мутне од пОтопа сузиа; Лагано се пригну, ка светињи ступа,... Не пољуби крстић, већ га сузом купа... Стеже срце ломно — да молитве р'јечи Jle прокажу очај, што јој душу мечи ... Али она друга .... ох, како је млада ... На усни јој понос а на челу нада; Око блиста сјајем hito побједу јавља, Кб да ланце гази корак снажно ставл>а ... Да се попне више, да цјелива Христа Баш на оном мјесту, гдје се суза блиста; Ila је даље пошла срчана и хола И ако је сузу пољубила бола... У кандила плавих у тој полутами Уморно су сјали лелујави плами, А крај двери храма, наслоњен на стубе Стајао је Онај, чије ране љубе: И подиг'о сузу, сузу бола чиста.... — А горе на небу зорњача заблиста. И подиг'о пољуб што га спага крепу.... — А горе на небу муња једна с'јепу.

Бииград.

/$? JS r *0/ џ':

.Тупија.

29