СРЂ

— 503 —

Ecno. Bjež' otole, furfante! 1 ) Vlahuša, bijom ga istjeraj. J e r o (ide 6a) (svi za nim žamore). Ora. Imam veliku požuđu, da se ova vjera prije dospije, neka crkne od 'jeda ovi furfanat, Reno (Đ-oiui) Ja sam zno da će naj poslije bit tvoja. Јб1а. Tot ja imam ostat ovako na osekli? 2 ) P e r a. Što si luda, jadna; tebi je bole neg'li Anici sto puta; ti imaš i Jepšeg i skladnijeg vjerenika u pameti. J б 1 a. Neka sarno Anica otvori oči, er ona ne zna, da je Đono namuran na mene, neka promisli da se lasno vjerit, ma još lašne poslije kajati sve dni svoga života. Reno. Hod'mo veće zbogom. K an g e, upisaćeš kako sam ja reko. (Svrka). ') prepvedećaee. ■) —. ф Kpaj рутетпта. Рушевине суре у небо ее дижу, Бршљаном обрасле, лозом покривене, А при земљи ласте једна другу стижу Прел'јећу ливаде травом застрвене. Оии, чији негда ово бјеху двори, 0 којима данас нико не говори Сем одјека празног, што се кроз њих ори, Већ одавна за њих не зна нико ништа . . . Тек покаткад, ноћу, кад мјесец озари Својом бл'једом зраком, тад склад препун чари, Уз шуштање меко јабланова стари' Можо да се чује са мртва огњишта. А понекад опет, ко смртна оп'јела, Из трошних зидина тужна пјесма бруји, II као да слухти околина ц'јела: Слуша тиху вјечност гдје простором хуји. У Паризу, 26 марта 1902. Ст. К. Павловнћ. 34