СРЂ

— ш —

Књижевни прикази. i. Приславпа Споменица иедесетогодишњег службовања Министра војног господииа Илије Пламенца издао: Прославни одбор Цетиње, К. Д. државна штампарија 1902. Вел. VIII& стр. 145. Ово није проста споменида у слави чувеиог војводе, него добар вијепац историје Црпе Горе. Први су књижевпици и српски одличњаци честитали чувепому слављепику, бива: »Удар нађе искру у камену, Без њега би у кам очајала « Овдје је и овјенчани пјесник Балканске Царице уз остало довикнуо свом милом војводи: »Положај је наше земље Да је вазда на тефтику; А познв јој синовима: Бит јој на част и на дику ....« Уз књаза је старина вилењак Змајова: »Здраво, старче, ал' јуначе, Ти, соколе дивских ст'јена; Заточниче својих ђеда, И свог дичног презимена.« И стари му Дубровчанин довикује, да се ори и брдо и гора: »Ој, Пламенче, ти пламене живи, Ко се теби, јуначе, не диви?! Јеси храбар, а имаш за кога, Њему јеси в еран иза Бога: Уз орла се дичи соко сиви, Црногорка Милоша одњиви!« У споменици се нанизало по реду осамнаест пјесама, а има их још у књизи, те су штампане прије и послије у славу свечара.