СРЂ

— 676 —

пуни; нека их ко сретнији, т. ј. богатији исправама и временом, поправи и допуни! Рукописне су допуне и домеци наше исправе овдје и на више означени са а. b. f. h-i. ј. a. Овај нај први запис припада свакако руци Копитаревој. Осим потеза који су једпаци с оиима других његовијех cnuca, Копитар }е имао навику у српске ријечи писапе латиницом уврштавати ћирилска слова, особито за оне звукове, које hnрилица означује једним словом. У запису а тако је слово £, којим свршава патроиимик Stefanovik. Ова се вавика иотврђује примјерима у пиже уврштепоме писму Копитареву под 3. гд|е се срета-ју мјешовито писапа имена Mumicki, >Kiivkovic7, Fi'unjih. b. Ово је писала друга непозиата рука, али но ciioj прилици она иста која и придатак под h. i. f. Обично су и Јакоб и брат му Вилхелм Грим, потписујући се, носгављали пред презиме и почетио слово или прва дватри слова свога крштеног имеиа. У namoj исправи, паиротив, потпис се састоји тек из ирезимена „Grimm". При оскудици једновремепих автографа и краткоћи презимена, одредба је тешка. Ипак иротив Јакоба војује факт: да је оп обичпо окомито потписивао док је потпис окружпице више положнт, а н то, што је овдје потпис простим њемачким словима, док се зна да је он радије иотписивао латиницом. Ако се мора узети да је потгшс једнога од два брата Грима, као да би претежнији били разлози за Вилхелма. Од чисто графичних знакова типичии су свакако у потиису оба „т". То је слово тако нацртапо да преставља управ свој изврнути лик, т. ј. то слово има форму ћирилскога „ш" (ша). Таки исти облик „ш" има двојно т и у потпису горепоменутог Вилхелма у писму од 12 јула 1815 г. које је иедавно ушло у моју збирку, а имају га и други његови доцнији потписи. У осталом, оваки се „м" сретају каткад и у Јакобовим потгшсима, али су ови, регби, мање одлучпи. h. i. Овај придатак по свој прилици није цртала рука Јакоба Грима, а још мање Копитарева. За Вилхелма Грима би говорило то, што је w и v, ово посљедње с првим доста високим штапом, посве слични овим словима у другим његовим писмима. Осим