СРЂ

вота љубав, и то љубав само ва те! Како се све то могло догодпти?!? Са свима високијем наукама, ја се чудим игго сам још кадар да ти иапишем и ово иеколико редака, док ме пријатељи увјеравају, да је моја будућност — књижевност.... ваљада због тога што у нашој књижевносги ии перо умочптн пе смнјемо, ако пе наричемо? — Алн, што ме се тнче књижевпост и нечији назори? Тн ме се сама тичеш и нико другп! И ако си за ме мртва, ја не могу да иосумњам ии тренутно да ћеш крепути а да се не видимо. Зпам да ће пам обојици битн тешко, али тако мора да буде.- Ја те сутра у вече у осам сахата чекам код п....ске Госпе«. * * * Кад госпођа ... прочита rio прилицн стоти пут у животу ово иисмо без наслова и потписа, тури га брижио у шкрабнју поред наслоњаче, на којој сјеђаше, извади малени црни оквир, испод ког се једва разабираше слика сухоњавог, црномањастог човјека, па сузнијем очима стаде да посматра блпједо изпурено лице покојног Павла. Њезине се мисли ио стоти пут вратише п .... ској Госпи, оне ледене фебруарске вечери, кад бијаше дошла да се ноздрави с њиме. Цича зима бијаше на нољу, а блпједа госпа гледаше са ужасом и зазором саму себе, како огрнута дугим зимским кожухом, ступаше иосрНући црној укоченој сјенцн покојног Павла. Како јој и сада, послије десет годнна, његов дубоки ироницавп поглед ронијаше у дугпу!... »Видиш, како је овдје ледено п пусто „— бпјаше јој рекао, кад му узбуђење допусти да проговори —" бојиш ли се у овој самоћи?« Она бијаше упрла очи мору, на небу, па њему, па му једва примјетно одговори: »Не, кад си ти са мном, не бојим се никога«. — »Па добро, бјежимо дакле!« — бијаше рекао он, задахнувши је својијем врелијем дахом. Покојни Павле имађаше лијено имање, док она скапаваше скоро од глади; али, поред њезнне брачне дужносги, њезина дјеца бијаху на омету... »па, повесги ћемо их са собом« — дода Павле — »тебе ради бићу им њсжнији отац него нрави!« И скоро, санета заносом и љубави,