СРЂ

— 837 —

М и л к а {Здвојно га иридржаје). Не, не иди, мој Јоване! Прјесна још је рана... Л е л а ( ирестрављена). Рањен?... Немој, Бога ради, Моли тебе нана! Војници — хор (us далека). Побједа! Ура! Наша је слава! Лела, Милка и Лован. Надбио Србин душмана лава! Војпици ( све то ближе). Неће Србин да робује Ропству дошб веће крај. Бјеж' далеко, душманине, Срб се диго на те, знај! Срб не жали крви своје: Пет в јека је прол'јева. И њему је дошло доба, Слободу да припјева! Ми смо слоге потребити, Њој, Србине, сад похити! Л ела. Душап Силни с неба глас нам дава. Л о в а н и М и л к а Само слога Србина спасава! Св и. Слава!!!