СРЂ

87 8 —•

од' правосуд1а и овога начина казте, нит' икако иначе и ово получит', iep' чоек нигде нигда прие нееазире, и до памети и осв1естиа недолази, KpoMie у тажл rayxoi самоти, малокружиу, и у CHOcninBoi, а дужо1 нужди. Свр свега тога премисли и разрачуни колико си ти л1уди створио, и колико их ie тобом и твоима од' некада доселе погубл1ено, Koie би могло бити прим1ерние наказано предложеним ти начином, и опета живо, na ткоби бол1е и л1убивии Народу свему био од' истога тебе, коино сада у млогима и доброрадима твоим' подозреваш душмане и то те стои сов^ести, мира, и удовол^тва; Ил'ће зар и брат... Дикан, као Суле1ман-Паша...? Па колика фала?... Каквали е разлика свога од' туђина, и Срба, хриспамина, од варвара, свиетом презренца Турчина? ■—• Непрезри ови душе Moie теби дар, више стои и више Ba^ia од обичнога ciaiHora, шаренога, и ласкавног, прем1ерив га зрелим ти умом, знам и надам се даће бити теби и Народу великим и в1ерним лиеком против недоумиа, и сваке вражде; удовол1ствие од' туда, коећеш ти почувствовати, држаћеш сам елађим скуплшм од свега —■ као и Moia сва и на1већа мазда бисе утом истоме твом' преображешу и воскресенАу тебе из' тебе cacToiana. 0 том' извол примит' овлико, и одмах' уиотребивши незаборави ме извиестит, да ти ioni и далеко полезниега чега радо по искуству и зпашу моме доставим, ако ти е драго. А iacaM свуд' и свагда TBoi Сима Милутинов(ић) У Латцнгу 28 Јуниа по стар. 1826. Већ само то што је ова посланица нађена у Вуковој преписци и управо у ономе истоме писму-навлаци у коме му ју је Милутнновић послао, у стању је доказати да она није дошла Кнезу Милошу до рука. Али ми имамо томе н нарочиту потврду у Симину писму од 20 новембра исте године (које се сбјелодањује ниже под 18). Он ту тражи да му се неотпремљена Милошу посланица поврати: што, како видјесмо, није било извршено. Све ово, надам се, оправдава наше ријешење, штампати овдје уједно с осталим списима Вукове преписке, и посланицу, премда она није била управо њему намијењена, него -му пђелата еамо као - поср еднику. . ~