СРЂ

— 925

Јунга и ако је управ његов претеча био наклон полигамији, но не уеуди ее устаповити је. Год. 1847 прогласи зламенити свој закон о нолигамији, наслањајућ се на објаву, што је назад дивет година прогласио Џое Смит, и на Библију. Разумије се да је пови догмат ишао многијем по ћуди, и у томе је прави разлог наглога множења Мормунства. Број жена, на icojn је имао право сваки православни Мормун, бијаше пеограничеп, а сам је пророк давао добар изглед, те је полигамија проглашена за највећу крепост, тако да је било допуштено заједно женити се и за матер и за кћер. Осим тога безобразпога догмата, тридесетогодишња влада Брајгам Јунга прославила се великијем успјехом и за остало у унрављању државе, и с тога није чудо што је Вашингтонско нравитељство гледало кроз прсте на ту секту, која, при свој вјерској ружности, ири свој настраности некојијех обичаја, бијаше у велике трудољубива. Ту је стрпљивост централне владе не мало одржавала огромна далечина u потпупа удаљеност државе Ути од осталијех Американскијех држава. Али нетом се догради гвоздени иут до Тихога Океана (Пацифика), одма се ствар измијениТад се Мормунско царство одма осјети усред осталијех држава велике републике и тако зближење зададе му смртап ударац; оно није могло постојати него далеко од просвјете. Спојење жељезпог пута силом је свршило апсолутну Јунгову власт, а то тијем више што казненијем криминалнијем дјелом Мормунскога епископа Лија исплива па врх мноштво Мормунскијех тајана, страшнијех злоупотреба, потајнијех убистава, чему је главни кривац био пророк, који би по свој прилици био живот докопчао на вјешалима, да га није на вријеме смрт уграбила. Снојење двију жељезнијех пруга Pacific-railivay и Union Pacific побуди највеће весеље у цијелој Америци, само се стисне срце Мормунима; јер ови разумјеше да то бијаше смрт њиховој вјери и њиховом устројству. И збиља од тог часа поче борба Вашингтонске владе с Мормунима, те се та апсолутна пророкова власт силно уздрма, у посљеднијем својијем данима Брајгам Јунг осјети да му се земља врти под ногама. Америкаиски комесари почеше често разгледати владу цара-папе, а и међу самијем вјерницима поникоше слободне идеје; помоли се затијем сумња о непогре-