СРЂ

— 39 —

ПЈЕСНИШТВО.

Мору. Ja волим тебе, бескрајно море, Ја иолим страшпу срџбу твоју, Када махнпто, безумпо дижеш Орканске вале у 6'јесггом боју; Кад с хуком силном оргије пјеваш, Кад рика стане, а небо гори, Па људи дршћу, зв'јери се плаше У мрачној шпиљи у дубокој гори. Наш Бог је један, што нас је ствар'о, Наш Бог је силпи те исти био, 0, ја те љубпм, бескрајно море, Мој страшпи дух се у теби скрио; И он је такн суморан, силан И неукротив: безданп гласи, Рика и хука, ропот и јека А посл'је буре псти су часи. Михаило Мнрон. ЦиX а р ф и. Ja волим тсбе, харфо моја, Ја стискам тебе, срећо стара, Ја волим црие струне твоје, На груди своје ббпе, јадис, И тужпе гласе када звоне Па своју мртву љубав зовем И тужне пјесме када поје. На груди тешки јад кад падне. Ја љубим тебе, харфо моја, Ја грлим тебе, благо моје, Када пламепо срце гори Када се душа Богу моли. И кад с твојијех црнијех струна Ја роду своме с тобом, харфо, Мој дух суморап пјесму збори. Утјеху шаљем, у ропству доли. 0, харфо моја, ја те волим! У страшне часе струна твоја Тирану црном клетву шаље И робље штити пјесма моја. Беч. Михаило Мнрон.