СРЂ

— 166 —

нн .ггг) : н сд1.лал г 1> все, что мог г б ; во всем г б нрочемн, уммваго руки!... Засимг обнимаго иас;т,, старш мои Вуче — по прежнему по старинскому! Кланпгосв вашеи доброп Гocnf, ; вашим-в дћткамт, и полудћткамо (то еств — Вученптамл,!). Кстати — о настолш,ихч. дћтпхч,: чтожч, ваша милаа Вуковна? скоро-ли кл. намл. вт> градл, С. Петра! А васт,, вћрно, схода не-дождешвсп! Придетса опатг, пргћхатБ кл, вамгв, да взптв васл, сч. собого в г б Гору С. Петра! Не правда-ли — бмло-бтл хороиго! Подождемл, до лћта; не дастл,-ли чего Богт>?... Прош,аите . Вашг всегдашнш Н. Надеждинч.. — Пишите, пишите, и пишите! — Узнатв и доставитв св-ћдћшп: сколвко находитсн иравославнБтхл. Enapxift на Јоническихл, Островахт,; какт, титулуготсл ЛрхЈереп зтихт, Еиархш; и какл. по-имени Tt Архгореи, которБ1е HbiHt вт, нихт, находптсп? С вани: Вуку, вт, Вћнћ. На обратној страни Вуковом руком: „одговорено 3/15 октобра 1849." Од Кнеза Михајла Обреновића. Лондон 2/14 окт. 1849. 0 своме путовању по Инглеској u Шотској. — Како nu Бауринга, ни Уркарта, ни Линк&ртона, једине људи који се интересују српским стварима, није застао у Лондону. —■ Препоручује Вуку госпо^у Кир (Ke>r), преводилицу Ранкова дјела о Орбији, која fie преко Беча у Б(.сну, да јој буде на руку. — Њене п^литичке наклоности. Одпоздрав Надеждину.