СРЂ

— 304

своеи ; ознакомили сте > Сербскммљ избшомђ ; над-ћгосБ что он-ћ напоминали Вам -Б и обо мнћ, о чемт> л нер^дко иросилтв ИХТј. При заспид-ћтелbCTjionaiiiи Ba.vrb искреннаго моего уважен1н и совершеннои иреданности, им!,го честБ 6biTb Вашимт. Милостивнш Государв ; покорнМшимЂ слугого Александрч, Кннжевич г Б. С. Петербург^ 16 го Мал 1852. Лдреса: Его Вмсокоблагородпо Милостивому Государго Вуку Стефанопичу Караджичу etc. вч> BtHt. 47. Од С. П. Палаузона. Петроград s /ao Јуна 1852. Помиње како је с једним другом иосјетио Вука 1840-те год. — Казује како се, иошто је свршио науке у Њемачкој, настанио у Москви, а затим у Петрограду. — Иише му као домородцу (соотечестванику) бугарски, ал се нада добити одгосор сриски. — Шаље Вуку нека ceoja дјела. — ТЛаље такође два ceoja еииса. иреко Вука, једној Хрваткињи која написа повјест о иокрштењу бугарског Кнеза Бориса; иште о њој неке иодатке. Отирема Вуку и неколико егземилара свога дјела: „Вијек цара Симеона", због ттродаје или замјене. — 0 егземилару Вукова „Тјсчника" који је eeH у Академији. ДостопочтеннБш и глубокоуважаемвш Вуктћ Стефаиовгггт,! ЕИи в'ћронтно, не сте заборавилп двамина Бтлгарм, Мутвева и Палаузова, кои, в'b 1840 гадина (sic), кога-то мипуваха