СРЂ

- 809 —

(сочинетн Раншљх п 3 W частБ Гласника), которБш Вн при зтомт. случаЉ нереслали длп менл, по моеи vб г ћдитслмгћишеи O томт, npOCLC'fe, нотому что Л знаго тол1.ко O виход^ 9т 'ћхв кнпгб ио слуху, но о ц - ('>п , ћ р-ћпштелБно ничего. Если Вб 1 лгобопБ1тствуете что либо зиатБ о нашем -б житбго 6 б1тбго, то подателБ зтихт, строк%, ГрафЂ ПочићБ Загорскји, изђ Дубровника, удоволстворитт, Ваше желаше. Онтв ировелт, в-б Б г ћлокаменнои за дв-ћ нед-ћли, и кажетсн, она ему понравиласБ. ВудБте здоровБ!, благополучнБ1, и не забБшаите преданн -ћишаго Вамч. от г б души, Вашего искрепнлго почитателн и слугу, ЗОго iionH, Осипа Бодннскаго. 1852 г. Москва. С вани: Его ВБ1сокоблагородно, Милостивому Государго. Вуку Стефановичу Г[осподину] Караджичу, вт> В г ћн г ћ. Auf der Landstrasse, am Heumarkt N.o 517. Од Миливоја Петровића Блазпавца. Биоград 8 марта 1855. На два иисма која је иослао Вуку , а не ставио Kijfimi број, није добио одговора. — Моли га да на oeo, које има број, одгоeopu чим ирије. — Уложено иисмо да иреда г. Пацеку. МногопочитаемБШ Господине, fl Вам г б писа два нисма. Нисам г б знао нумеру ваше куће. НезнамтБ да ли сте iii примили. Молимђ вас г б да ми то одма нвите, као и да ли сте ово писмо примили кое вам адресирамг под М. 507. Ову нумеру каза ми Г. Њпл Гарашанинт,. Незнам да ли е и она истинита. Он г б вели да се добро ономинћ да есте. За садн нећу вамт, ништа писати доктб ваш 'б одговорЂ недоб^емЂ, кои у колико ми пре пошл^ћте, у толико ће те ме више обвезати.