СРЂ
— 330 —
najviša životina među životinama! — I uzrujan održah im ovu prediku: „Najveee pravo u prirodi jeste pravo jacega nad slabijim, — bilo tjelesno, bilo umno. U ostalom, borba za opstanak, to je sav znacaj našega života. A u svakoj borbi ne pita se ni za kakvo pravo, već — ko je jaci. — — — Sto Judi prividno potpomažu i slabije među sobom i od sebe; to je — prividno i samo s toga, da bi u borbi pripomognuti i od ovih uzajamno izašli sigurnije i sami iz boja kao pobjedioci, i tim osigurali boje svoj opstanak. „Sto ste vi slabiji, — to je vaša nesreća, al i vaš usud. A protiva zakona prirode nemate se gdje žaliti. Uzalud sve! „Vi, bije, razlažete i kidate u komade tolike hemijske sastojke; time se hranite i živite na raeun nihov. Životine se hrane vama, bijem, i žive na vašu štetu. Covjek pak spada u najviši red životiha, i kao životina nad životinama ima pravo i nad svom ostalom živinom, a nekmo li nad vama nejakim i skoro bez odbrane . . . ." Tu se glasno iskašjem, a za tim se opet isprsim i nastavim: „Тако je. — Kada umrem ja, Ješina moja raspašće se na svoje hemijske sastojke, od kojih će neki otići u vazduli, a drugi u zemju- Odatle možete tada л т ј, bije, uzimati za sebe hranu lišćem iz vazduha a korijenem iz zem]e, i cvjetaćete veselo i zeleniti se svježim i veselim životom nad mrtvim i liladnim grobom mojim. — Zivotine će se hraniti opet vama, i rasti i množiti se zemlom svud. Ali moj potomak, najviše živo biće, kao životina nad životinama ostalim, ima pravo živjeti na vaš racun i drugih živili stvorova, dok i on ne ugine i ne posluži kao hrana opet vama, a vi opet životinama, itd. itd u beskonačnost. — ,/Го je tok stvari, to je zakon prirode, to je neumitnost nena. Vapijajte pred nome, ako u opšte ima mjesta vapaju." I gordo odbaeih uvelilu grancicu od sebe. P. S. Vele, prije je bio svijet u nazorima geocentrican i antropocentrićan, a sada nije više, otrgao se toj zabludi — kažu. Znamo mi sada i za ..Ding an sich", pa čak i za „apsolutnu metafiziku." Sve mi to znamo sada, ali mi se čini: znamo mi žestoko, da o svemu tome — ništa ne znamo.