СРЂ

— 888 —

* Што је слава?... Дуга, свјетлост зрака Сунчевога, те се сред облака У сузама купа и прелама. * Његда су мудраци јахали магарце, А данас је ето сасвијем друго доба; Данас често коње узјашу магарци, А мудраци трудно пјешаче до — гроба. 1903. Маринко.

Horatijeva oda. (IV. l.) Crna zima jena, projeće je milo sm'jena i lahor, A vajci suhe srinivaju brodove. 1 u toru stoci već ne godi jal' oracu uz vatru, Ni sivom slanom bjelasa se livada. Ved izvodi kolo Citerejska Venus na mjesecini, A [upke s Ninfam uhvaćene Grracije Po tlima skakuću s noge na nogu, dok Volkan ogneni Kiklopske mucne kovaćnice razgara. Sad je zgodno gojnu glavu jal' zelenom mrčom zaplesti, Jal' cv'jećem nikl'jem iz razmrzle zemjice; Sad je zgodno i osojn'jem u luzima Faunu zaklati II' želi jagne ili voli kozlića. Bl'jeda smrt jednako nogom kuca u ubošku lcolibu I krajev u dvor. O cestiti Sestije, Kratki v'jek života zasnovat nam ne da nadu dugačku. Noć brzo će te i Mani basnoviti, I dom b'jedni stegnuti Plutonov; gdje tek otideš Zdrijebat ne ćeš starješinstvo od sofre, Ni Lićidu mlađalmog uživat, s kog sad plamti sva mladost, A skoro će se i djevojke zgr'jevati. Na Cetinu, Aprila 1903. L. Zore.