СРЂ

— 347 —

своје здравље, а свијем овијем расвјетљује се ипстинкт самочувања, регулише се расутком или дјечијим мншљењем. Да пређемо сада другом извору иажње — инстинкту самоусавршавања. Његовим главним оруђем служи слух и вид, чији обилати упечаци напуњају дјечију душу и надражајима јачају свијест његову, те она, душа, по урођеним својствима, умножавањем и понављањем њених способности, из масе иобуда, што на њу утичу, чини избор: на некима се зауставља дуже, а неке избјегава; једне прима, друге одбацује — одатле избија први степен пажње дјечије. Таквијем путем развија се евијест дјечија, у почетку доста тамна, нејасна, а доцније, јачањем саме пажње, јаснија, разговјетнија. У колико су силнији надражаји, у колико се јаче истиче извјесни упечатак над једнијем од надражаја, што једновремено на душу утичу, у толико је лакше примање, у толико је дотични упечатак доступнији свијести, а тим се лакше изазива и појава саме пажње. Према томе, у првој периоди дјечијој, њнхов осјећај прима само јаке ефекте свјетлости, или предмета, који бљескају пред њима, а ти јаки надражајни ефекти, учешћем пажње, изазивају прва психичка примања дјечија, чим се достиже знатна фаза његовог душевног развића: у колико се више понављају једни исти јаки надражаји, у толико је пажња отворенија, у толико се лакше одазива и мањим надражајима, чим се снажи умно богаство, те се и душа у толико ојача, да је у стању нокорити пажњу пнстинкту самочувања и његовнм најудаљенијим интересима, те у истом ногледу тражити своје даље развиће. Сада наступа непрестани узајамни одношај обадва инстинкта: самочувања, који се јавља важнијим потребама, и самоусавршавања, који дјејствује сталношћу и пуноћом побуда, а обадва заједно изазивају, оживљују ове, или оне по-

свако доба могли битп савјетнпцп самим себи, јер нам и дању и ноћу може нотребан бити љекар: у шетњи, сјеђењу, умивању, купању; за вријеме јела, пића; дању, ноћу, усред ма каквог рада може нам потребан бпти његов савјет. Али то би било досадно п немогуће сваки се пут јављати љекару. (Oeuvres eomplets d'Oribase, tome III, pag. 164.) У данашње вријеме велика се пажња обраћа на хигијенска правила, и предавање елементарне хигијене већ се практикује не само у средњим, него и у основним школама, почињућп од 7-ме године дјечпјег узраста.