СРЂ

— 378 —

И ја ћутах .... Ал' сад ево Откривам ти јаде, боли; Чуј ме, чуј, ах јадна нево, Стишај боли, јад утоли И реци ми, драга, реци, -— Ти лијека можеш даги Хоћеш ли ме, голубице, Кб и до сад, миловати ? . . . Ал' заман ! . . . Шта ја то хоћу? Љубви моје свен'о је мај, Да грозне слике! . . . На одру томе Мртав ми лежи младости рај! Сарајево 1903. Маринко. Џ Horatijeva ođa. (VI. 1.) Junak Mćeš opjevan i pokor dušmana Perom p'jevca pjesme Meonijske Varija, Sto god vojak hrabreni na lađi jal' konu Za vojvodstva tvojega uradi. Ni to pjevat, Agripo, mi se ne jagmimo, Ni žuc tešku Pelida nepopustjivoga, Ni Uliksa po moru plovidbu lukavog, Ni nemilu kuću Pelopovu, Za te stvari velike nejaki, dok krati Stid i muza moguća na liri mekanoj Izvrsnoga pohvale Ćesara i tvoje Okriiiti s umna nedostatka. Ko dostojno Marta oklopjena ćeličnom Opisaće tunikom, od praha Trojickog Jal Merjona prjava, jal' moću Palade Bogovima jednaka Tidida? Mi gozbe popjevamo, mi bitke na momke Djevojaka srčan'jeh noktima srezan'jem Od jubavi prosti, il' ako smo taknuti, N'jesmo preko načina nestašni. U Dubroimiku 1903. L. Zore.