СРЂ

— 428 —

vjest prosvjete i etnografija — sve treba da bude naucno obrađeno u toj enciklopediji; a uz to i nauke, koje su u svezi s ovim granama, kao slavenska antologija, fiziologija glasova, leksikologija, politicka povjest slavenskih naroda, dialektologija, pravni obicaji i dr. Rasprelo se pitane, na kojem će se jeziku štampati ta enciklopedija. Profesor bonskoga sveučilišta Getz predložio je nemacki jezik, a uza n je pristao jedini Milukov, docim su se svi ostali izjavili za ruski jezik; s tim dodatkom, da će se pojedine rasprave izdati posebno na jeziku nihovih pisaca. ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. Глацпјалнц траговп на Иприну од П. Јанковића. — Глас cpri. краљ. Академије LXV, с. 168-184. Пошто је утврђено, да је било старијех глечера на Рили (v Бугарској), 1 ) њихови трагови тражени су и на осталијем плаиинама Балканскога Полуострва. Али пошто је већина глечерскнјех трагова до сада нађена и проучена на планинама западног дијела полуострва, била је научна потреба, да се у томе смислу испита још која планипа на источном дијелу полуострва. То је овијем радом учинио г. Јанковић. Непосредни повод овоме раду били су, као што вели сам писац, научни радови Др. Ј. Цвијића, који је с обзиром на тијесну везу Риле и Пирина први истакао могућност, да је било глечера и на овој планини. Пирин је највиша планина у источној Македонији. Његов највиши врх Јел-Тепе висок је 2681 м. Од Риле се пружа у меридијанском правцу између Струме и Месте и допире на југу до Неврокопа. Основна му је маса од кристаластијех шкриљаца, а сјеверна страна од кристаластог кречњака, кроз које су се мјестимице пробиле млађе еруптивне стијене. Најпоузданији глечерски трагови су у цирковима, али се таквијем могу сматрати и характеристични облуци у до5 ) Др. Ј. Цвијић у: Трагови старих глечера на Рили. LIV. Глас Срп. Краљ. Акад.