СРЂ

88

I SRĐ

Br. 12.

Oubrovnik 30 iuna 1903.

God. II.

Д A H K A *)

— приповнјетка Иаппсао Д. Ђ. Омчикус.

Ту скоро проведох читаву годину у Далмацији. Зими западох у чудноват крај, градић, у ком између осталог свијета живљаше један једини попа и даровит млади љекар, кога сам још као ђака познао на бечкој универси. За дивно чудо ту се није тјерала политика. Само онај, који познаје Далмацију, може преставити чудо и уживање, која духом завладају, кад човјек може ускликнути : »Овдје се не политизује.« Пошто је студен била необично оштра, бавио сам се читав дан својим књигама, док провађах вече са господином парохом и са углађеним господином доктором при партији преферанса у јединој кафани у граду. Једне вечери, пошто већ бијасмо навукли капуте, рече ми на једном доктор : »А propos, сјутра у вече вратићу се врло касно у град, из посјете у село П.; да вам вријеме не буде дуго, ако ћете да будете са мном, биће ми особито драго, или још боље, оставићу Вас у К., да упознате Данку, па ћу Вас на повратку опет прихватити.« »Ако нас препоштовани отац у својим молитвама препоручи, да нас не помете, драге воље«, одговорих. »Узмите собом двоструку бунду«, рече старина, који је био велик слободњак, »па ћете се и без мојих молитава сретно повратити.« »И флашу коњака«, утули љекар, отварајући врата. »Врло добро«, али... ко је та Данка?« запитах, кад ступисмо на уцицу.

*) Ова је приповпјетка била читана на свочаној сједници српског академског друштва „Зоре" у Бечу, уочи младога љета 1903.