СРЂ

— 598 —

АЛФРЕД ДЕ МИСЕ (MUSSET). — caoiil.no Др. Торквато. Алфред де Мисб нема своје биографије. И збиЈБа, он није био нити нредставник посебпе школе, нити говорник илн политички писац, а као човјек није утјецао ни на какав догађај особите важиости. Човјек од забаве и пјесник, али пјесник ужитка коме се искључиво бијаше иодао, који ia је и прије времена у гроб стровалио. Од племићког кољена, родио се је у Паризу 1810. од обитељи.која нам најбоље нредставља двије противие струје осамн&стога вијека. Отац му је био један од главпих обожаватеља Русових (Rousseau) идеја, док му је мајка насупрот наклона била мистицизму јансенистичне форме. Алфред се је још као дјечак истицао богатом маштом, говорничким даром и проницавим умом. Науке је довршио у заводу Хенрика JV; а године 1827. будући пјесник постао је и доктор философије. Али философија није била његово поље. Та лијепа памет брзо упане у сгшетке најскрајњег скептицизма. Немирна темперамента и живахне ћуди бацн се у наручај најгоре страсти, која, регби, да је била једина муза његовог Иарнаса. „J'irai peut-etrc trop loin .... Qu'est-ce que cela me fait"? J'irai toujours .. . Le bonlieur! le bonheur! Et la mort apres, et la mort avec!"') Ta он ce je сам назвао „L'enfantdu siecle" (дијете свога стољећа). Његов живот, што се морала тиче, дао би се раздијелити у три разне фазе. За млађијех дана одсијева код њега раскалашеност, презир себе истога п очајна тврдоглавост у таковоме стању уетрајати. 1>ило му је самих 21 година када је пјесник у својим Les voeux steriles (јалове жеље) написао: ,.La scienoo de 1' homme ost lo mepris sans tloute; C'est nn droit de vieillard qui no m'est pas donne. Mais qu'en dois - je penser? II n' existe qu'un etre Que je puisse en entier et constamment connaitre,

') Ja ћу можда поћи предалеко... Али што ми је стало? J;i ћу увијек вћи .... Срећа! Срећа! А за шш п с њом смрт!