СРЂ

— 880 —

вим свога пријатеља и да се веома често састајемо. Олга је први пут била очигледно непријатно дирнута новим познанством, али, кад забраздисмо у разговор, њезино се лице све то више ведријаше, те при крају опазих да одаје достојну пошту моме пријатељу који се поврх свега њом бављаше. Старица уживаше не само у обичним мајчиним сновима у таком положају, — већ и у мојим изазваним успоменама на покојног мужа, док ја с великим заносом и одушевљењем проучавах код Наде типичност далматинске гуске и чуђах се, као што се и дан данас чудим, како јој је Олга могла бити сестра?! Једном ријечи, ја не осјећах више досаду у малом мјестанцу. Мој прнјатељ забразди у крупне. Послије дугпх политичких разговора, пред кафаном, поче се он на шетњи с Олгом удаљавати од нас, откривајући јој постепено ону ватру која га сагоријеваше. То иђаше да бог ме као намазано, тим више што се. стара госпа ни најмање не устручаваше да на тај начин пскаже своје пуно повјерење образовану и богату човјеку, а уз то доктору. Па онда, она дакако вођаше бригу и о Нади На мојим плећима је било четири године мање него сада, и нијесам имао ништа против тога да се удварам уображеној дјевојци, ако ни ради чега а оно бар да ми у опће мање досадно буде, јер, ако случајно не знате, све гуске мисле да цио свијет за њима лудује. Ја сам био тајник и повјереник мога пријатеља и уживао сам потпуно поштовање са стране госпођице Олге, којим се и дан данас дичим, тако да ми је њихова љубав била отворена књига, коју сам тада читао а сада просто преписујем, Рекао сам: љубав. А да ли је заиста љубав била? Знао сам из причања мога пријатеља да Олга са свим силама сузбија његову ватру; видио сам да се немило са собом бори; било ми је познато да је нека тајна хисторија по сриједи, али, у исто вријеме, да га слуша и трпи ... Било је часака у којима сам мислио да је све то обична женска афектација, која и код интелигентних често избија, док ме Олга, једне вечери, у мом прерано стеченом суду не претече, откривши преда мном своје племенито срце. Не знам како до тога дође да мој пријатељ прати стару госпођу и Наду, тек на једном опазих да сам сам са »малом сецесијом.«