СРЂ

— 1012 —

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. Наши Полорцп. I. Малп. Написао Б. Ђ. Поморац. Биоград. 1903. По тиху мору и прекрасну времену упућује се из Грушкога пристаништа »Јунак« да иреплови дубоко море и послом да се сврати до Њујорка, а одатле да оде до Квинстона; на њ се укрцава мали Марко Мрча из околине дубровачке да започне своју поморску каријеру са чином »малога«, те да куша како је тврд номорски' крух: ово би била садржина горње књиге, која би имала да буде тек први дио цијеле радње коју }е писац намислио да изда, не би ли њоме упознао Србе с копна са животом помораца. Да »маломе« не би огорчао живот одмах при првом путовању, писац се постарао па му је дао до Њујорка лијепо вријеме; а да се нама читаоцима тај дуги пут од 48 дана не би досадио, настојао је да нас, уз тумачење маневара на броду и уз друга поучавања у поморској струци, забави различитим лијепим и умјесним шалама и анегдотама из поморскога живота, причао нам је своје згоде и доживљаје а потрудио се да нам опише и по који крај; хтио је да нас упозна и са ћуди и осјећајима помораца, али, уза све то, нама је било мало необично (и ако смо знали да путујемо за поуку више него ли за забаву) без љубавних еписода, без заплета, без новости, па смо радосно чекали да угледамо крај, да дођемо у Њујорк. У Њујорку нијесу нам доходили на памет соци|алистички проблеми ни велика економско-политична питања, па о њима нијесмо ни ломили главу, већ смо настојали како обични путници, да се, иза дуга пута, науживамо удобна живота, да разгледамо све што је боље у том великом граду и кад се свега наситимо и трсимо после, да се с њиме растанемо без икаквих мука а да нам срце за њим не гине. На новоме смо се путу добро прољуљали, доста напатили и имали велике муке, около једара (тражећи их у рјечнику), али зато, кад пред Квинстон стигосмо, бијаше дивна ноћ. »Мјесечеви блиједи зраци пролијеваху се у бистрој води, коју сијецијаше наш „Јунак", правећи себи с бокова сребрни накит,