СРЂ

S R Đ

God. III.

Dubrovnik. 31. Januara 1904.

Br. 2.

уЗ A M jSvETI J L AH O , — A. P. Uprav кб pjena u slapu ponosita Niza lut, st'jene i strmine što pada, Sadira, snosi sve užasom, nu nikada Ništa ne svlada, baš ni sila vilovita. Vrijeme, stari junačina, svakako Radio je dosle i sveđ da^e će tako. Da, vr'jeme svuda sve lomi i obara, Baš kao dušman i lakom i zavidan, Predava muku čin te je slavan, vidan, Zastire hvalu, a zaborav otvara: Nad tobom taka zar, Dubrovnice grade, Sudbina kruta, кб svemu, da imade?... Sameata spomen окгЦа i obrane Slavnoga Vlaha, opeoj u zaboravi Sveti i živi ko amanet Dubravi, Spomen za ponos, još i danas ostane; Time se dici i srcu ga prislana, Tomu se moli i duboko poklana. Davna se spona v'jek ne prekida sveta Odnosno Sveca i grada Dubrovnika; Uz gorde sile kojekakve ta slika Niti je bila nit će mu bit oteta, Makar sve ino predade se sudbini Ko niz Jut voda zaboravu, dubini. Dubrovnik, o sv. Vlasima.