СРЂ

— 525 —

га нападали како је могао проти папе апеловати на Христа, а кад он гласно призпаде, да је Христ највиши судац, да је он најмоћнији и најнраведнији, па с тога п апел, који човјек учини на Христа, има највишу силу: стадоше му се подругљиво у лице смијати. Ти људи нијесу већ могли ни схватити право Христу одано и непокварено човјечије срце! Они се чуђаху таквом говору и поступању Хусову. Замјераху му и то што је рекао, да је добровољно дошао на сабор; на што је одговорио да заиста и јест тако, јер кад он то не би од своје добре воље учииио, нико га на то присилити не би могао. Тад се подигао Јан из Хлума, па је додао, да би он па и многи други чешки племићи били у стању у својим замцима Хуса чувати и бранити. Онај који Хуса опако гадно обмахну, краљ угарски Сигизмунд, подиже се и рече Хусу, да је он испунио своје: »Обећао сам ти јавно преслушање, и ево, то је славни сабор одобрио.« Хус је погледао Сигизмунда мирно и достојанствено, али се овај није зацрвепио, већ је Хусу овај савјет дао: »Опозови све своје заблуде, иа се предај сабору на милост и немилост«. -— »Нијссам дошао амо — одговори Хус — да тврдоглаво браним ма шта било, већ ћу иокорпо све исправити што ми се докаже да је погрешно н у чем сам застранио.« По том је сједница саборска одложена до сјутрашњег дана и Хуса одведоше назад у затвор. (Hacmaeitfie се).

ж