СРЂ

— 562 -

Ја погледах и људе, јецнога човјека и једну жену, који си били с њоме, и пођох за њима, кроз хуку и гомилу свијета, који се журио по киши. Они су такође сиротињски обучени били, он у некаквоме танкоме капутићу, а она у некој хаљини од шевиота; разбарушена коса бјеше јој пала по врату, а њему, опет испод округлог, до носа натученог шешира, падала је црна коса, коју је сигурно био наковрцао какав фризер у ком предграђу. На обојима се видјело, и по одијелу и по покретима, велика невоља и саме крпе. То је снгурно био онај страшни париски пар: мангуп какав и његова жена. Пред њима је ишла она мала дјевојчвца, што је дигла цвијет. Тако идући ови су се људи разговарали: Страшан дан! Због те пепрекидне кише, богати људи нијесу ни силазили с кола, а од грађана, који су и покрај рђава времена дошли да виде, нема никакве користи; то су вам препредени људи, који пазе своје џепове. Не заиста, то је баш страшно, да човјек и покрај све воље за рад не може ништа да заради, и ако не ће ништа више да узме од осталих другова. Странци имају више среће, нарочито Енглези, због великих трка, које су сада; држе их за поштене људе, који се разумију у коње, разговарају се с њима, да би се обавијестили који коњи трче, а они тако разговарајући се... Али Французи се устручавају од Француза, нема начина како би започели разговор. Сад је већ десет сахати у вече, а дошли су на свечаност још у два сахата по подне, и за све то вријеме никакве користи, никакве добити, не би имали чиме платити ни по једну чашицу раније, прије но што оду на спавање, да мала није, просећи између кола, добила неколико суа. Па зар може човјек да се не једи?! Дакле да би се могло живјети, мора се човјек селити из своје отаџбине, пошто нема начина да се ради поштено свој занат у својој земљи?! Све то би изговорено са страшним, псовкама, најгорим скитачким језиком. Зашто сам ишао за њима? Зашто сам слушао те гадо- . сти? Због оне мале, одрпане, сухе, гадне и слабе дјевојчице. Оно је било дивно што је дигла цвијет. — Маргарита. — Мама? одазва се мала дрхћући.