СРЂ

— 712 —

Богом, да му се допусти, да са себе скиЕте лаж и да се обранн од неистине, како га народ не би држао за такога, као iuto га осуда терети, али су га увијек грубо заћуткали. На посљетку, кад прочиташе, како је он проглашавао себе за четврто лице Божије, спустио се на кољена, па подигавши склопљене руке к небу, своју парбу препоручио је Богу. Кад су на крају његово позивање на Христа прогласили за одвратну заблуду, немогући уздржати се, гласно је узвикнуо: »Господе Боже! погледај, гдје овај сабор осуђује као заблуду и твој поступак и твој закон; јер си и ти сам своју парбу препустио своме оцу као праведному суцу, и нама си то као примјер оставио, кад смо тешко потлачени.« На те ријечи неки се намрштише а неки насмијаше. Краљ Сигизмунд све је то посматрао и ни једном ријечју не узе у заштиту Хуса, кому је обећао слободан одлазак и повратак, па је то и са краљевском ријечју потврдио и писмено издао. Пошто су му се тако свечано наругали, прочитао је један италијански бискуп пресуду: и то 1) о његову учењу и 2) о његовој особи. Хус је покушао да учини бар по неку примједбу, али његов глас губио се у повицима судија. Пошто није могао умилостивити попове, клекнуо је опет на земљу, подигао је очи к небу и молио је оца небескога, нека опрости његовим противницима, лажним свједоцима и свима другима, који му таку страшну кривду чине. Али су га и због те молитве исмијавали. Али још није чаша до дна иепијена, још је остало једно велико понижење, а то је расвећење или одузимање свештеничкога чина. Најприје су га обукли у потпуно свештеничко одијело, па су га испели на повише мјесто, како би га свак могао видјети, и стали су комад по комад одијела с њега скидати, а како би који комад снимили, изрекли би и одређену формулу. Кад су му путир одузели, говорили су: »Опаки Јуда, који си савјет мира напустио/ па се с Чивутима савјетовао, одузимамо ти путир измирења!« Хус је при свем том остао тих и озбиљан. Његове очи биле су упрте к небу и он побожно збораше: >Мој Спаситељ, падам се, не ће одузети од мене путир измирења«. Већ кад су све одијело с њега скинули а и тонсуру*) *) То је оно обријано мјесто на глави католичких свештеника.