СРЂ

— 898 —

обавиле цио зид његове куће, расипаху тако заносан и чисто сладак мирис, да вам се чинило, као да у овој топлој, свијетлој ноћи плови њеки мирисни дух. Он поче дубоко удисати, тако рећи пити овај мирисни ваздух, као што пијанице пију вино, и поће ногу пред ногу очаран, удивљен, а готово и заборави своју сестричину. Чим стиже на пољану, застаде, да се нагледа равнице, по којој се прелијевала ова мека свјетлост и која је била као утонула у ту љепоту ведре ноћи, њежну и пуну чара. По околини се разлијегало кратко и метално крекетање жаба, а из даљине славуји уситнили својом милом пјесмом, при којој човјек сања а не мисли; пјесмом лаком, која трепери и мами на пољупце на овакој заносној мјесечини. Поп узнемирена срца поће даље, а и сам не знаћаше шта му је. Осјећаше као да је клонуо, изнемогао; од једанпут му доће да сједне и ту остане, да гледа и да се диви Богу на његову дару. Доље, дуж таласасте рјечице, дуг ред топола кривудаше. Фина магла, као бијела пара, кроз коју мјесечеви зраци продираху и даваху јој сребрнасту свјетлост, стојаше поврх и около обале, и као њеким лаким, провидним, паучинастим велом покриваше сав кривудасти ток рјечице. Поп опет застаде прожет до дна душе неодољивим и све јачим узбућењем. И нека сумња, неки тајни немир обузе му душу; он осјећаше да се у њему јавља оно питање, које му се покадшто јављало. Зашто је Бог ово створио ? Кад је ноћ намијењена спавању, одмору, заборављању свијета, несвјесности, зашто је требало да буде љепша од дана, мекша од ноћи; па и ова мирна и чаробна звијезда, која је поетичнија од сунца и која изгледа да је за то створена, да обасјава ствари одвећ њежне и скривене од свјетлости, зашто она прави ноћи овако сјајне ? Зашто се највјештија тица пјевачица не одмара као и остале њене друге, већ извија своје гласове у овако заносној ноћи ? Зашто овај полумрак трепери над свијетом? Зашто срце дрхће, душа се узбућује, а тијело малаксава? Зашто ово расипање чара, кад га људи не могу видјети, јер су у својим постељама? Коме је намијењен овај божанствени изглед, ово обиље поезије, што је небо земљи поклонило?