СРЂ

— 914 —

О SMRTI АХТГХА FABKISA SURADNICI „DUBROVNIKA" i „SRĐft' NARICU.

Tvoja slika iščeznuti ne će S vedra čela jadnog srpskog roda! Tvoja muka u srce nas kreće AI' nevola za vremena hoda, Jer Bog gleda s nebeskoga svoda Svaku silu — i na mjeru meće, Pa i robu jednom oštruj poda, Da se zloća sv'jetom ne razmeće. Oj Antune, naša rano Juta, Sve si jade i nevoje kuso Za naš obraz po stotinu puta, A sad i smrt eto si okušo, Raka ti je sva trnem posuta, Baš si žrtva, blagorodna dušo!