СРЂ

— 917 —

Ојађелу остави нас браћу И сметену, да кукамо за њим. Врстан јунак, појава ријетка, Опорбу је свеђ зорио смјело К6 знан, простран, одважан и смио: Перо му је димишкија љута, Књига била од попришта поље: Ту однио ратове, мегдане. Све је силе тјелесне и ума, Па и живот посветио роду; Завјештај му: поштеље и значај. Прегаоца задесила кивна Аветиња од злорека врага, Сплела в'јенац пељенова цв'јећа, Залила га чемериком горком, Заграбљеном баш из Хада срдом. Борче мудри, јабуко нам пуста, Поштењаче, без прирока главо; Ето в'јенац, ког ти Српчад нуди: Од ловора и од пбме свит је, А на врпци харно спомињање.

Срби Дубровчани,