СРЂ

— 1040 —

0 ŽENAMA STARIJEM I MLADIJEM. (Iz Nietzsch-ove knige „Тако govoraše Zaratustra")— S nemackoga preveo Dr. Filip Smolčtć. »Što to vučeš u sumraku, kao da se bojiš, Zaratustro ? Što kriješ ispod hajka tako brižno ? >Je li možda blago, što si dobio na dar? Ili dijete što ti se rodilo? Ili voliš i ti po stramputici, kao i lupeži, ti, prijateju zla ?« »U istinu, brate moj — гебе Zaratustra — baš je blago što sam dobio na dar; jedna mala istina što sobom nosim. Ali je pogana, kao dijete tekar rođeno; da joj ne zacepim usta, kričala bi na sav glas. »Danas, kad sam samcat šetao o zapadu sunca, sretoh staricu koja ovako prozbori duši mojoj: »Mnogo što govoraše Zaratustra s nama ženama, ali još nikad nam ne progovori o ženi.« »O ženama — odgovorih — ne vaja govoriti nego samo s muškima.« »Deder, kaži štogod i meni o ženi, — гебе — stara sam dosta. To što rekneš brzo ću zaboraviti.« »I ja poslušah molbu starice, i evo što joj kazah : »Sve je kod žene zagonetlca, a sve ima u ženi svoj kraj, a to se zove breme. »Covjek je za ženu samo sredstvo, cijej je dijete. Ali što je žena za čovjeka?! »Pravi covjek dvoje traži, opasnost i igru, i zato žudi ženu, koja je najopasnija igračka. »Covjeka vaja odgajati za junakovane a ženu za zabavjane junaka; sve je ostalo glupost. »Voće slatko ne voli junak, i zato voli ženu, jer je i najslađa žena opet žuka. »Žena je djeci vještija nego covjek; ali je covjek djetinastiji od žene. »Nek vam je žena igračka, čista i nežna, slična alemkamenu, te ga obasjava krepost svijeta, koji još ne postoji. »Nek zvijezde zraka obasja vašu }ubav! Nek je vaša nada: od mene nek se rodi nadčovjek. -