СРЂ

— 35 —

ГДЈЕ ЈЕ ТАНКО ТУ И ПУЦА. Слика из природе. i' — Н. Н. Успенскн. Кишовито је јесенско јутро. Пенсионирани покрајински чиновник Исопов, туривши руке за леђа, забринута лица ићаше горе доље по својој сиромашној собици, заустављај.ући: се кад и кад пред креветићем, у којему је лежало болесно шестомјесечно дјетешце са облогом на врату. У собу ступи у изношеном одијелу сјетна жена Исопова, а сустописе за њом кућна господарица, дебела, здепаста варошан"ка са рашчешљаном кбсом' и засуканим рукавима. Жена чиновникова позва мужа на страну, те му шапне: — Шта дакле да се ради? Ни копејке не добих . . . — Зар ги Петар Герасимов није дао? ■ . — Шега нема дома, а жена ме одби . . . ви, рече, и тако ме свагдје отправише ;■ збилза жалосно . . . — Па хвала Богу! Ти сједи ту, а' ја ћу отрчати, -да заложим капут . — Узми са собом и рецепте ... У то вријеме чу се болни. уздисај дјечака, и громки глас господарице: ., . .. .. — Но, господо, докле ћу ја чекати? Три пута ми је долазила жена, која ће да најми стан, а ја јој се cee једнако испричавам . . ,.,Чему ово сличи? Та сама сам, чељаде биједно . . . Нас такођер газда не милује . . . 2 .—. Бојте се Бога, Акулина Еремјевна, ускликну чиновникова жена: — или не видите, да ми се разбољело Дијете? — А можда ће он цијели мјесец боловати? подбсјчивши се одговори господарица. —.Т.о је Божја воља . . . —: Али нама није могуће чекати .■. . како ви желите .. . О.тправише. ,цјечака у болницу, а ви селите ... то је све . . . Данас пак очистите собу! запријети варошанка примичући се вратима. Са завежљајем под пазухом диже се чиновник, да добије. новаца. Најприје оде у недавно отворену' јеврејску „Касу за