СРЂ

/ Ijfnn I IV^IVH'MI БЕОГРАД

Luka Ćelović В E O G R A-D S R l)

God. IV. Dubrovnik, 31. Marta 1905. Br. 5. i 6.

ПАРАСТОС. — Нван B. Ђаја. I. Жена Јосима Пантелића умре почетком године. Брачни живот није им био дуг: трајао је две године и неколико дана. Мирна, готово трома Јосимова природа добро се је слагала природом младе жене, у којој беше нека равнодушност, разочарање остареле девојке према животу. Прва година њиховог заједничког живота била је протекла у једноликој мирноћи, без икаквих промена, тако да су сви дани били међу собом једнаки. А у томе, Јосим и његова жена, налазили су највише среће. У кући је све било у реду, јер не беше деце да га ремете, а Анћа је била увек истог расположења: ни задовољна, ни незадовољна; с вечитим осмехом на уснама, у коме не беше ни уживања ни бола. Ништа није могло да је тргне из те равнодушности. Врло је мало говорила, није се никад тужила, а Јосим је често размишљао у самоћи о својој срећи, за коју је пре држао да се само у сну може наћи. Али друге године, у марту месецу, Анћа се разболе. Виваше јој очигледно горе из дана у дан. Преко лета оде са Јосимом по лекарском савету у једну бању. Али с доласком јесени свака је нада била изгубљена; бојали су се хоће ли живети до краја године. На омршавелом лицу осмех јој се био развукао, и она је сада лежала непомична по читаве часове, лутајући погледом по соби, без и најмање црте бола. Јосим се често питаше, да ли је могуће да је она тако болесна. Он се мећутим био задужио на све стране, јер и ако беше секретар одељења у једном министарству, Јосим