СРЂ

- 257 —

посјетилаца ове нове „болничке палате", лежаше међу двије јасенове палице на испрекрштаном конопцу и на сухом лишћу попратиновом момак од својих 30 година. Болесник не говораше ништа, но подигнутом на свом попратиновом узглављу главом бјеше упро у ме два своја пуна суза крупна ока. У свију готово болесника очи су, би рекао, веће, а то је може бити зато, да им је још жалостивији поглед, е да би помоћу њега што боље умолили за помоћ, за спасење свог живота. Али мој болесник својим жалосним погледом није ме молио за спасење живота, него је једва чекао, не би ли га што прије макнуо из гада и смрада, у који је јадник упао ушавши у ову нову и беспримијерну болницу. Он је вапио за чистаћом и потребном његом и чинило ми се да у души мисли: дај да сркнем чистог ваздуха па ти прост живот. На питање, гдје му је мука, он ми одговори тихим дрхтућим гласом: — Пушти ми воду и мичи ме одавде за Бога. Откријем тијело болесниково; управо није било на њему ништа до једног комадића полу гњиле крпе (остатак од бивших гаћа), која му покриваше само стидне дјелове тијела. Од мноштво сакупљене воде у воденој бешици у доњем дијелу трбуха видјела се гука као глава од дјетета. Помоћу катетра изиће шест литара воде. Чудновато, како се довија организам у борби за опстанак; да стане 6 до 7 литара течности, гдје у обичним приликама, би рекао, не би стала ни пуна литра. — Е, хвала Богу, што су справе! а да је у нас остао, ништа му не ћасмо помоћи и ћаше умријети. Ми буковаци ка и друга стока. — Зато су доктори да добро чине народу, а ми смо ко и други, што велиш, брави. — Вала Богу господине, зашто не може пустом ниједном ногом да макне? упита један високи држећи дугачки танки удљиковац поред себе. — Јадан, то му је крв стала, и кад му господин макињама и цклом учини, да крв крене, њему ће одмах бити лакше. — Можеш ли га, што ти се чини! лијечити, господине? — Без болнице се овакови болесници тешко лијече, речем му ја стављајући намазаџи вазелинон катетар. — То велиш, да га носимо на У. у боницу; а били га тамо боље лијечили него ти, господине?