СРЂ

— 489 —

их је ваљда још било, од којијех се данас еамо остаци виде, јер их је зуб времена подгризао. Код овијех села и селаца, а на најљепшијем осамљенијем положајима истичу се као пет златнијех круна, пет манастира: Дуљево, Прасквица, Режевић, Градиште и Подластва, пет задужбина Немапића, БалшиЛа и старијех ЛаштровиИа. Манастир Дуљево са храмом св. прхомученика Стефана, задужбина цара Душана, бјеше до при концу осамнаестог_ вијека најгласовитији манастир у Боци. У њему је Арсепије III., српски патријарха, родом Паштровић, ћаковао, искушавао се и замонасио. Овај је манастир Махмут паша Бушатлија године 1785. на Видовдан изгорио. Манастир лежи као у једном јазу под брдом. Ирасквица са храмом св. Чудотворца Николе задужбина је Г>алше III. и Паштровићана. Њега Французи похарују 1812. године а калуђере му Димитрију Љубишу и Петронија МиковиИа мушкетају пред Будвом. У њему је живила при свршетку прошлога вијека побожна и учена жена калуђер, како приповиједа пок. Врчевић у својим приповјестима и пресудама. Ту је извор Прасквица и море. 06a два манастира била су просвјетна огњишта, књижне ризнице и зборна мјеста паштровске баикаде. Споменута два зулума нанијели су неоцјењиву штету не само за паштровску, него и за опћу српску хисторију, јер су се најдрагоцјенији списи чували у њима, а било их је не само од српскијех, него и од другијех европскијех држава, с којијем је мала паштровска банкада за више вјекова своје завидне широке автономије много пута у дотицај долазила. То је узрок, што ми данас морамо трагати за подацима о паштровској хисторији. У манастиру РежевнКу је храм Успенија Богоридице а у манастиру Градишту је храм св. Чудотворца Николе. Манастир Нодластва има храм Богородичина Рождества. Режевић је био за царства српскога угодна гостиница; кад нестане путника, становници начине од ње црквицу и манастир. Ту је истоимена ријека и млини.') Дуљево и Градиште били су од старине филијале велике лавре Дечана.' 1 )

') и 2 ) Љубиша. иб.