СРЂ

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. —

OCJENE I PRIKAZI.

31

горе исписасмо, садржи преко стотину лирских песама, од врло разноликих писаца, скоро осамдесет на броју. Препеви ови не долазе од непозната човека. Г. Мијалковић се одавна занима пресађивањем стране поезије у српску литературу, и у већини случајева имао је успеха. Но тај се успех у извесним појединостима није могао и овде испољити. То у осталом и он сам каже (в. предговор стр. IV.). Преводилац је имао пред собом масу разноврсних писаца, и он се морао прилагођавати свакоме од њих у колико је то њихова индивидуалност захтевала. Али, испунити толике формалне и стилистичке особине, потчинити се толиким разноврсним осећањима (јер сваки песник на свој начин осећа), немогуће је. У поезији уопште, а нарочито лирској, преводиоцу тешко посао испада за руком и кад једнога песника преводи, па ма како он према њему осећао симпатије и ма колико да га разуме, а како ли је тек кад има посла са оволиким бројем, као што је овде случај! Особина лирике је таква да се она никад не може превести како ваља. И кад је Волтер казао да се песници не преводе (les poetes ne se truduisent pas), није био далеко од истине. Од преводиоца се много тражи и онда када прозу преводи, а још више када је у питању песма. Многима на први поглед изгледа да је у превођењу довољно само репродуковати речи и обрте једнога језика еквивалентним речима и обртима другога језика и да при том ваља пазити једино на систем превођења. Али када би се овај проблем ближе проучио, када би се детаљније испитао, увидело би се, да, и ако је по изгледу прост, садржи у себи извесне тешкоће, које је немогуће разрешити. Да претпоставимо баш и таки случај, да језик на који се преводи има све речи- и обрте који се налазе и у оригиналу, и да се при том не би имало ништа ослабити ни модификовати у ефектима, бојама и ниансама, остало би ипак пнтање : како ће се превести оно што је у оригиналу тако рећи несхватљиво, битно, онај дах који прожима цело дело и који му даје живота, покрета, индивидуалности, па, ако хоћете, и оно што се зове животни принцип (le principe vital) у органским телима, ако се може оригинал с њима упоредити. Да би дакле превод био потпуна репродукција оригинала, требало би да је задахнут истим дахом и са извесном једнакошћу. А је ли потребно приметити да је таки услов немогуће испунити, или да