СРЂ

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. - OCJENE I PRIKAZI.

83

Твоје меке, глатке рукавице Скинуте су са јагњета јадна, А за косу карњача ти даде Чешљић лети из језера хладна. (Стр. 14-15.) После оваког пријатног и духовитог тона, па донекле и хумора, наилазите на стихове у другој песми: Наш је живот чемер прави, Борба љута и поворка Јада, беде и невоље, Док не доће и смрт горка. И без жеље и без воље На свет дошав, мислим вазда: Шта је сврха жићу моме? Због ћега ме Господ сазда? (Стр. 11). Или она строфа у песми „Све пролази" од Л. Древеса: И љубав и јади, блаженство и боли Ништа друго није: кратак сан је само. И на крај живота шта остаје јоште ? Уздах одговара, ми ништа не знамо. (Стр. 38.) Преводилац, који би могао потпуно разумети песника оваких песимистичких погледа, никада неће у истој мјери разумети и песнике као што су Грин и Баумбах, и обратно. Он нам може казати смисао песме, може поједине стихове лепо, пак чак и тачно превести, али ће увек при том остати нешто од његових осећања, његових мисли и његова језика, то је неизбешно, и то је оно што читаоцу смета да позна и оцени правога, оригиналнога писца. Преводиоци се овде, по речима Госпође Севине, могу поредити са слугама који извршују налоге својих господара, али који често говоре противно ономе што им је нарећено. Валтер додаје још једну ману ових слугу, што они мисле да су исто тако велика господа као и њихови господари, нарочито кад је овај стар. Г. Мијалковић, као преводилац, не спада у ове Волтерове слуге. Он је доста савесно и патљиво преводио, а што свуда није успео не треба му много замерати, једно из разлога који 3