СРЂ
50
СРЂ. — SRĐ.
I. О исправама српских владара и српске властеле. l. 1. Наше збирке најстарији су споменик из XII. вијека, а то је исправа, коју је издала Дубровчанима Comitissa Desislava. Ово је и један од најстаријих споменика за нашу хисторију, јер је писан девет дана прије (20 августа 1189), но што је исправа, којом је Кулин Бан склопио с кнезом дубровачким Крвашем (Gervasins) трговачки уговор. Ову сам исправу указао назад неколико година господину професору К. Јиречку. Он ми о њој пише 27 децембра 1899 ово: „Comitissa Desislava, comitis Michaelis ихог", која је овај уговор с Дубровником 20 авг. 1189 (у исто вријеме као и Кулин бан) чинила, у другим се споменицима не спомиње. Comes Michael, њен муж, биће Knesius Michahel, споменут у једном недатираном писму Гргура арчибискупа Барскога магистру Гуалтерију, канонику спљетскому, код Кукуљевића, Cod. dipl. II. р. 115; у овом се писму арчибискуп тужи, да „magnus jupanus" (Немања) тражи од Барона трибут, плијенећи околицу. Кнез Михаил, ваљда какав мали господар у Зети, не може помоћи: „ ab avunculis molestatus, ad ea, que nos cupimus, nunc intendere minime valet' 1 . Исти je Gregorius Antivarensis antistes споменут у листини од 1189. год. послије оставио Бар; спомиње се 1194 као свједок код Книна (Кукуљевић II. 173) и 1195 је умр|.о у Задру (иб. II. 178). Свједоци Дубровчани су познати из других листина: Vitatis Bodacie (judex 1177, у догоговору с кнезом Мирославом 1190 код Кукуљ. и ЈБубића, опет judex 1195), vicarius Micha (Michatius vicarius 1190 у договору c Мирославом), Petrus Bubanne (1190 иб.) Theodorus Caputassi (иб.) Duesius Vetri (1190 у договорима c Мирославом и c Качићима, али по ориг. тешко је казати, је ли dn — или du —), Pauersenus Реsane (често споменут 1190—1229), Michacius Furaterre (1190 и договору с Мирославом). Diaconus Marinus, communis notarius, je Marinus de Camassi, нотар дубровачки у год. 1188 —1199. Код Рестића (изд. Нодило) нема спомена о овом договору кнегиње Десиславе. Рестић је пропустио, шта о том говори Joannes Marinid е Gondola (у XVII. вијеку). Гондолин је рад