СРЂ

СПО/ЛЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ* објелоданио А. ВУЧЕТИЋ. 9. Има овдје исправа и са стране друге властеле херцеговачке, поданика херцега св. Саве, Стјепана Вукчића и његова насљедника херцега Влатка. То су потомци кнеза Влатка Јурјевића, бива синови му Иваниш Влатковић, војвода хумски и браћа му кнез Марко, Жарко, Августин, Тадија, Радивој, Андрија и Бартул и Влатков брат, војвода Петар и син овога, Павао Петровић. Измећу овијех исправа најстарија је она од године 1455-7 Иваниша и браће му. Већ смо горе казали да је Иваниш Влатковић био склопио (за се, за браћу и роћаке све горе напоменуте окром Аугустина) савез с Дубровчанима против Стјепана Вукчића, херцега св. Саве. Овај је савез уговорен 1452 дне 25. марта на благовјест у Вратару и о томе има једна исправа са стране Иваниша, а друга са стране Дубровчана (у Mikl. Mon. Serb. CCCLXV i COCLXVI). Дубровчани ce обавезаше да ће давати Иванишу и браћи и роћацима 600 перпера дубровачких свако годиште, докле они буду живи. Осим тога дадоше им једну палачу на врх Побијане Улице и обећаше друге 600 перпера на годину, ако буду присиљени оставити отаџбину и утећи у Дубровник. Оно прво 600 годишњих перпера Иваниш и браћа називаху прокн/КиЗнк, коју им је влада дубровачка управ и плаћала. У Миклошића има и њихова намира за исплату провижиуни дне 25. марта 1458. Намиру они зову еспедитори$. Миклошић је је и Mon. Serb. приопћио еспедиторију за год. 1458. Ова наша исправа садржи еспедиторије за годину 1456 и 1457. Нашу је

* Оно што је пок. Косто Војновић из збирке Негринијеве приопћио у својој радњи, коју му је штампала Загребачка академија, не смањује вриједност овијех споменика,