СРЂ

214

СРЂ. - SRĐ.

— Јесам. Набавио сам неколико књига, врло пријатну и интересантну лектиру и читао. Видиш, Маро, рече, обрћући се њој, колико сутра донећу ти неку од тих књига, знаш да ћеш их с великим задовољством читати. — Хвала, одговори она. — Па ипак, продужи он, у читању сам нај манје времена проводио, а највише у шетњи. Околина Дрезде врло је лепа. Блажевиц, Шандау, Бастај, Кенигштајн, Локвиц, Чертниц, све су вам то места лепше једно од другога. И ту им је причао о појединим излетима својим по тим местима. Оне су га с пажњом слушале а нарочито Мара. У оном полумраку што се био почео да спушта њихов стари пријатељ изгледао јој је некако друкчији. И дотле ми је често пута причао много занимљивих ствари, ал' никада није причао тако као тада, тако младићски, као што је она оквалификовала његово причање. У тај мах изгледао јој је много млађи но обично, шта више она никад није ни мислила о њему као о младу човеку, а сећала се још врло добро кад га је мала звала чиком. У ствари пак он се и јесте био јако променуо. Они осећаји, што су на некакав чудан начин и силом околности само тињали у њему почев од прве му младости па све до последњих дана т. ј. до пуне му четрдесете године, беху се узбуркали, и као оно планински поток, пробуђени бучали су у њему и узнемиравали га. А осим тога беше га обузео и некакав потајни страх и зебња због младости која је већ била прошла, а не оставила никаквога трага. А он је хтео да живи, и то не само за себе но и за другога, и да на тај начин макар у неколико надокнади изгубљено време. И дотле му је толико младићских година прошло. Из бујнога пролећа земља је ступала у плодно лето, рујну, меланхоличну јесен и хладну и сану зиму, и све су га те промене остављале индиферентна. Као и поред сурога стења и поред њега је живот пролазио неопажен. И зато, чим је срце проговорило у њему, он је задрхтао, и то дрхтање, та потресеност осећала се и у мислима, и у речима, и у гласу којим је те мисли испољавао. Дотле монотони и једнобојни глас његов модулирао се у нај финије ниансе. И то је било оно што је Мара приметила. (Сврши^е се).