СРЂ

ХЕНРИК ИБСЕН.

Др. ТОРКВАТО. , * , (2) Након три наведене драме, Ибсен је био умукао за дванаест година. Brand и Peer Gynt спадају у год. 18^4. Од год. 1864. до 1877. даде се на проучавање идеја : Мила, Штрауса, Ренана, Тена, Спенсера и Дарвина. Али нова култура не преобрази стару памет. Под новијем симболима и новијем идејама открива се стари пјесник, опажа се пријашњи човјек. Solness, у хомонимној драми, подсјећа те на Бранда; Rossmer у Rosmersholmu на Јулијана Апостату. За младијех дана Solness је подизао храмове за богољубне душе; али свијет није довољно цијенио његов рад. Видећи се занемарен, окани се оваковог посла; и стаде градити малене куће за сиромашне обител:>и, мила склоништа мира и починка. И ако му је овај труд стекао похвала, ипак је остао ненаграђен и без помоћи са стране публике. Освједочивши се о своме неуспјеху, и цијенећи да је постао бескористан себи и другима, попне се на високи торањ, што га је био подигао у сврху да људе приближи небу, и одатле се строваљује у поноре. Уздигнувши се, Solness је нашао само смрт. Овако и Росмер. И Росмер је такођер утописта. Ако се је Solness трудио око преустројења данашњег друштва, Росмер настоји преобличити самога себе; али, као што онај налази запрека своме предузећу код друштва, тако их овај налази код себе самога. Привезан идејама, осјећајима, старијем традицијама, он и ако осјећа потребу да се преустроји, нема ипак довољно снаге да дође до успјеха. Његов је сан јасан, али му је воља слаба. Он види зору, али јој не зна поћи у сусрет, па ни онда када му у помоћ долази, из небулозних крајева, другарица његовог духа, Rebeka West. Ребека је дје-