СРЂ

ХЕНРИК ИБСЕН.

287

збиља након што је пружила миљенику своје маште и свога срца револвер да се усмрти, усмрћује се и она, носећа, уништујући на тај начин и плод своје женидбене дужности, рушећи једним хицем прошлост и будућност, сне и реалност. Дивна лирска фантазија, која гријеши у томе, јер створена, да утврди једну тезу, која не постоји : тезу људске импотенције достигнути љепоту — коју је с већом енергијом Хеда иначе могла постићи, не заручујући се с онаким човјеком. Не мислим потанко анализовати поједине Ибсенове драме, али ћу опазити, да на Ибсеновој позорници фали главно, фали баш драма, — фали онај драматски контраст међу појединијем лицима, без којег не постоји драма. Ибсенова су лица без икакове енергије; када би акција морала баш започети, остају парализоване, или доспијевају самоубојством. И збиља. Ко је присилио Хеду Габлер да пристане уз онакова човјека? Ко је довео Росмера до самоубијства? Требало је мало више воље и енергије, да се тому избјегне. Погрјешка Ибсенове позорнице састоји и у спропорцији између драматске катастрофе и главнога узрока исте. Писац започиње борбу Кантовијем императивом, а завршује Шопенхауеровом инакцијом. „Знаност и инакција, вели Шопенхауер, задњи су стадији људскога духа". Управо као код Ибсеновијех драматскијех протагониста. Ибсенов свијет није ни мало драматичан. Аутор, који нам се приказује под разнијем именима, настоји схватити друштво; он је пронашао, да се данашње друштво темељи на амбицији, интересу и хипокризији. „Ја ћу саградити нову зграду, која ће друштво спасити", вели Солнес. Али, како ће Ибсеи зграду подигнути, без потребна материјала, да се новом друштву поставе добри темељи? Он је испитао цијелу еволуцију прошлости и садашњости људског духа; и нашао је све болесно, уздрмано и слабо. На оваковој негацији може ли се подигнути драма? Дужност је правило људског дјеловања, састављено од разнијех попримљенијех идеја, вјерског, филозофског и политичког осјећаја. Забацивши сваку вјеру, филозофију и политику, какова се дужност из таковијех рушевина може препородити? У једном писму управљеном Брандесу Ибсен вели: „Нове идеје траже новијех експресија. Слобода, једнакост и братство, данас немају смисла. Данас