СРЂ

324

СРЂ. SRĐ.

ро zemlji, da ga ne nosi jedan lakej (igrao ga je te večeri sinjor Bepo). Pa kako se malo čas iza kulisa čula neka liipa, kao kad neko prutom udara, i čulo neko cičanje, to je po svoj prilici vrlo lako i lakej dobio radi svog majmunskog jogunstva batina. Zato je i on izašao na pozornicu malo ljut i svaki čas se okretao na onu stranu kulisa, odakle je izašao i gde je po svoj prilici dobio batina. Zaboravio svoju dužnosti silno zategao i izdigao šlep Madam-Pompadure, tako da je visoka gospoština morala jednom čak i lanuti na nj, a možda bi to produžilo i u duži lavež, ali se iza kulisa pojavi čupava i zabrinuta glava gosp. direktora Marčeli-a, — i tad se sve popravi i pođe svojim redom. Na pojavu Madam-Pompadure straža odade počast, kočijaš skoči i otvori pobočna vrata na karucama. Za Pompadurom se pojavi i sam Luj XV., isprati je do karuca, poljubi je u ruku i vrati se u dvor. Madam-Pompadura sede u kola, lakej iza nje, kočijaš ispred nje. Kola pođoše a Madam-Pompadura zavaljena u stražnjem sedištu (kako već to redovno graciozno čini visoka gospoština), sa otvorenim suncobranom, klanja se ljupko i majestetično na sve strane. Kola učiniše veliki polukrug i taman dođoše na sredinu pozornice, odakle bi i onaj drugi polukrug učinili, kad se desi nešto neočekivano i neobično! Prošle predstave baš pri ovoj istoj sceni poleteli su od publike, ljubitelja kučića, neki buketi cveća na Madam-Pompaduru i njene kočije, ali tada se ništa ne desi. Pa i sad iz publike polete i cveće ali i neke druge stvari, neke kifle i čitav venac salfaladi (koji je izgledao kao neke ogromne brojanice) pade baš pred sama kola kao neke atentatorske bombe. Pereci su bačeni da naprave lupu a salfalade da prospu miris po bini. Pa tako je i bilo; što se htelo, to se i postiglo, — čulo se i osetilo se. I doista dejstvujuća lica čuše lupu i trgoše se i osetiše miris, koji im zagolica prijatno njuškice njihove .... I sada bi što bi, i što je moralo biti. Jer kao što je ljubiteljima pozorišta poznato da je pravilno, da svi umetnici i pozorišni i cirkuski radi bolje produkcije gladni predstavljaju, i da tek posle predstave dobijaju večeru, zato nije nikakvo čudo i sa svim je prirodna stvar, da je onaj sablažnjiv miris od salfalada prvo zagolicao njuške upregnutih konja i nos Madam-