СРЂ

КАКО ЈЕ НЕСТАО ПАВАО I. (по Ми Делинес-у Л. 3.) Знало се да је насилно нестао Павао I., али се није знало како и што. Тако и у другијем дворовима катастрофе су се збиле, али се све обазна истом с временом, кад ствар изгуби зламенитост онога часа и поблиједи, те истина избије на видик по каквоме случају и похрли у наручје хисторији, да је покољењима преручи. Истекло је више од једног вијека, откад је насилно уморен цар руски Павао I., а ипак стопрва данас имамо за први пут приповијест истиниту очигледнога свједока при атентату и који је један од поглавитијех лица при уморству. Тај доказ је у писму, што је џенерб Бенигсен послао некому своме пријатељу, тек се извршило злочииство. Један пријепис тога документа сачуван је код Хановеранске гране џенералове породице, и тај пријепис сад износи на свијетло Исторически Вестник Петроградски.* У набрајању узрока буне у двору, којој се он придружио по позиву кнеза Зубова, џенерб Бенигсен прича о дугом низу злодјела Павловијех. Еле, гроф Пахлен прими дозволу од насљедника, великог кнеза Александра, да ухвати цара и да га затвори у тврђаву. Бенигсен био је одређен да ухвати Павла. Нашу чету, прича џенерб, водио је царев побочник, Аргамаков. Он познаваше све скровите пролазе и дворнице, што * Rambaud у Повјести Русије (превео Адамовић) Загреб. 1890 приповиједа о уморству Павла I. (стр. 455-8) и каже: „Бенигсен с голим мачем у руци преда цару лист, да потпише своје одступање; заподјене се борба, свјетиљка, која је расвјетљивала собу, падне, те у тмици Павле буде утучен ударсем Николе Зубова или кнеза Јашвила, и задављен часничким појасом". Како се види, у писму је штогод лремучано. Ур.