СРЂ

ДУБРОВАЧКИ СПОМЕНИЦИ.

368

писана је латински. Трећа је 1442. године бана хрватскога Матка Таловца, писана такођер латински. Четврта је исправа бана Дамеана 1473. године, писана је ћириловицом. Пета је Михајла посланика бана хрватскога, год. 1488 ; писана је глаголицом. Три су посљенње писане од капетана Хрвата Дубравчића и Спадарића, који су водили најмљене војнике (барабанте) из Хрватске у Дубровник. Та су писма XVII. вијека и писана су хрватски и латиницом. 1. Комисија Дубровчана својим посланицима код краља Људевита 1358. године. За уважење ове исправе треба се осврнути на прилике, у којијем се налазио онда Дубровник. Он бјеше под заштитом млетачком од године 1232 до године 1358, то јест за 126 година ; затијем измијени ту заштиту с угарском. Познат је уговор, који су Дубровчани склопили с Млечићима 1232 год. за заштиту, и поновили мал не истијем ријечима 1236. године. Он је објелодањен у Енгеловој хисторији Дубровника 1807 г., а прештампао га је и превео 1 каноник Иван Стојановић године 1900 (стр. 131-8) у својем пријеводу и наставку истог дјела. Штампан је и у Љубићевијем : Listine о odnošajih izmedju južnoffa Slavemtva i Mletačke Republike; izdala Akademija u Zagrebu 1868. I. vol. na str. 46 i 4,9. Год. 1358 мјесеца фебруара република млетачка уговори с Људевитом I. мир у Задру и одрече се цијелога Приморја од Кварнерског залива па све до границе Драча, и од самог Дубровника. Тада Дубровчани признадоше заштиту угарску склапајући зато уговор с краљем угарскијем Људевитом I. 11. априла 1358. Овај је уговор објелодањен у / )iplomatarinm Relationum Reipublicae Ragusanae cuni Regno Hungariae. Gelcich- Thallbczy. Budapest, 1887.

1 Овому пријеводу поткрала ce погрешка на стр. 133, гдје у латинском тексту на 7. ретку стоји gra 'u мјеште Gradu, а на 8. caput aggeris мјеште Caput aggeris, те ријечи •. а Gradu usque Caput aggeris преведене су погрешно : од главе до пеше. Истина је да је, сам пријеводилац ставио упитник; али су Građu i Caput aggeris два мјеста на негдашњем земљишту млетачке републике, која се италијански зову Grado, сада у аустријском Приморју, и Cavarzere, не далеко од ушћа Адиће на југозападу града Chioggia; зато а Grado usque Caput aggeris звачи : од Града до Каварзере.