СРЂ
СПОМЕНИЦИ ДТБРОВАЧКИ.
365
чани почеше уговарати с Угрима за промјену млетачке заштите у угарску, и то можда јер су предвићали да ће Млечићи подлећи у борби, те Илија Сарака, митрополит дубровачки, најжешћи између цијелог дубровачког свећенства противник Млетака, кад год. 1345-6 бјеше на двору угарског краља, обавјести га да му се Дубровчани желе подложити ; кад се краљ поврати из Напуља и био год. 1348 у Врани и Острвици, опет Сарака с трима племићима пође краљу на поклоне ; и можда се тада договараше с краљем. Године 1346. Дубровчани послаше свечано посланство цару Душану. Он их почасти својијем посјетом и потврди им пријашње повластице. Млечићи не могаху ипак приговорити Дубровчанима, да се нијесу понашали прама њима као прави пријатељи, што више морали су признати да су својијем галијама до посљедњег тренутка вјерно и поштено пристајали уз њих у рату. У знак признања СжХн им послаше повељу, којом их убраја све у Млетачке грађане ; та је повеља од 25. јануара 1358 ; то бјеху посљедњи часови млетачке заштите, јер истодобно дужд позове млетачког кнеза из Дубровника, да га за свеђ остави. Ту повељу Дубровчани уврсте као 98. поглавје осме и посљедње књиге статута и налази се на стр. 277. у Liber Stot. Civ. Rag., који су издали Богишић и Јиречек. Дубровчани су дакле год. 1358 измијенили господство млетачко с угарскијем. Која је разлика била између једнога и другога, указаће нам упоређење уговора од год. 1232 (1236) и оног год. 1358. Што су Дубровчани жељели при склапању овог новог уговора, каже нам њихова комисија посланицима ; које су њихове жеље биле испуњене, показаће нам упоређење глава комисије с главама уговора. Тако ћемо моћи најбоље оцијенити врЈедност саме комисије. Из упоређења уговора од 1232 и оног од 1348 произлази : 1. Да је уговор млетачки склопљен привидно за три године, али управ за дуго неизвјесно вријеме по вољи дуждевој а угарски уговор захтијева поданство Дубровника прама Људевиту и свијем његовијем насљедницима. Уговор је фактично вриједно до г. 1526. 2. По млетачком уговору кнез дубровачки морао је бити из Млетака и биран од дужда и већине вијећа. По угарском уговору Цубровчани имали су свог властитог кнеза и избор им је био