СРЂ

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ.

367

цији, Дубровчани су му давали на десет његовијех галија једну своју. 9. По млетачкоме уговору Дубровчани су били дужни да давају један пут на годину 12 перпера (— 6 дубр. дуката) млетачкому дужду а 100 старијех златнијех перпера републици млетачкој, 400 перпера кнезу дубровачкому и све друге дохотке и обичајне части осим дохотка од соли. По угарском уговору Дубровчани ће давати краљу сваке године 500 дуката. 10. По млетачком уговору пријатељи Млечића биће и пријатељи Дубровчана а њихови непријатељи биће и непријатељи Дубровчана; окром тога ови неће примати Качиће, Далматинце, гусаре ни друге разбојнике. По угарском уговору свега тога нема, што више Дубровчанима је слободно опћење с Млечићима и са Србијом, кад би краљ ратовао с овијем државама. 1). По млетачком уговору трговање и бродарење Дубровчана страном је стегнуто, страном забрањено а страном оптерећено царинама и гледе тога има више глава и увјета. По угарском уговору нема никакве запреке гледе трговања. По досадањем упоређењу Дубровчани су се новијем уговором много окористили, јер су сада могли слободно бирати свог кнеза, јер им не бјеше ништа ограничено за избор митрополите, јер се није полагала никаква присега вјерности, јер нијесу били дужни држати непријатеље краљеве за своје, окром случаја поморског рата, а изрично било им је просто опћити с Млечићима и са Србијом, кад је краљ био у рату с овијем државама. Сувише је краљ обећао ; 1. Да ће до потребе обранити Дубровник од Србије и Босне ; 2. Да ће штовати статуте, обичаје, владу и земљиште дубровачко ; 3. Потврдио им је сву имовину републике ; 4. Установио је да при распрама измећу дубровачкијех и угарскијех поданика, надлежан је суд окривљеника. Овај добитак био је толико знатнији, што Угарска, са својем средиштем далеко на Подунављу, бјеше даља и мање опасна него Млеци, који су били на мору, које спаја и приближује крајеве. Сада треба да упоређењем комисије изручене посланицима с уговором год. 1358 иштемо, што су Дубровчани жељели да по-