СРЂ

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ објелодањује А. ВУЧЕТИЋ. Исправа којом је република 1358. г. дала налог својијем посланицима да склопе уговор с Људевитом I., краљем угарскијем и коју овдје доносимо, занимива је што се тиче материјала и вањштине. Она је написана на по арка дебелог папира дуга 0'56 ]п а широка ОЗО ш. С једне стране написан је за s / 4 од ријечи : In nonrine до che voi sovite, a друга страна сва од : то е sempre до : dredo li companij. Исправа је била пригнута преко ширине у четверо, пак преко дуљине на пола, тако да с поља остане празнина ненаписана. Затим далеко од окрајка папира с једне и с друге стране ширине виде се два реда пропаре, кроз које ,је била увучена папирната врпца, те са великијем печатом по сриједи затвараше исправу Печат под папиром је цио ; то је печат (велики) републике : Свети Власиј испред три куле ; средња виша; повише друге двије по једно слово S. В. (Sanctus Blasius): на около натпис : -f- SKJiLLVM GOMVNIS RAGViSII. Ha крајевима висине по вањски ред пропара за врпцу, која је била затворена трима малим печатима зеленог воска ; печатима тројице ректора. 2. Друга је исправа, написана латински, од Сигисмунда краља угарскога од 29. новембра 1410. По уговору од године 1358, о којем смо подуље разложили прије, били су се обавезали Дубровчани да ће плаћати краљу угарскому годишњи данак од 500. дуката. Они бјеху остали дужни за осам година четири тисуће дуката за вријеме од године 1402 до 1410. Данак се имао плаћати сваког 15. марта. Стога Дубровчани у једампут пошаљу краљу по својим посланицма Рафаилу Бући (?) и Михајлу Рестићу (?) речени износ за рок од 15 марта 1402 до 15. марта 1410 и краљ им стога издаде примницу, коју садржи ова исправа.