СРЂ

Слава ФАБРИСУ!

Јуче се навршила друга обљетница откако нам немила самрт уграби непрежаљенога Антуна Фабриса. Антун Фабрнс, душа дубровачког Српства, вођ приморских Срба, уважени публициста у Српству и Славенству, оснивач „Срђа", календара „Дубровника" и Српске Дубровачке библиотеке, уредник „Дубровника" и „Срђа", водич српске омладине, а пријатељ и савјетник нашег честитог радника, лежи већ од двије године под студеном плочом. Ал' његова успомена живи и живјеће, његово име ће нам увијек свијетло бити. И успомена ће његова све свјежија и свјежија бити, јер све више и више осјећамо потребу њега и дубоко ћутимо празнину губитком његова живота. И успомена на њега може да оживљава наш живот, може да држи еда не утрне. Живимо животом, како нам га он удахниваше, и ми ћемо му се тим одужити. Гојимо његове идеје и намисли, и вршимо оно што је он зачео, па ћемо бити задовољни да вршимо своју дужност. Ако је његов рад за живота био награђен патњом и страдањем, знак је, да је несебично радио за народ свој; а на нама је, да његова опорука нађе извршитеље несебичне и характере, па ће плодови бити ваљани а корисни народу нашему. Антун Фабрис нек нам је изглед, успомена на њега нек нам је водиља у раду и начину рада. Срби, окитите његов гроб срцима вашим! Омладино, цјеливај студеиу плочу, под којом Фабрис почива, и закуни се, да му се изневјерит не ћеш! Честити и врли радниче, поспи раку његову неувехлим цвијећем, јер је Фабрис познао твоје жз^љеве, а био ти је вјеран друг и добар савјетник! Врши савјете његове! А сад сви кликнимо:

Слава Фабрису! Слава!!!