СРЂ

33

КЊИЖЕВНИ ОГЛАС.

Историја српске књижевности, саставио проф. Јован Грчић, друго поправљено и допуњено издање са 106 лика наших књижевника. Дјело има 380 страна, у врло је финој изради, цијена 4 круне, а у врло фином повезу 5 круна. У свих образованих народа наћи ћемо, да се велика пажња обраћа томе, да народ позна дјела и рад оних, који су га, радећи на пољу књиге и просвјете, дигли и унаприједили. Народна књижевност је један од најмоћнијих просвјетних чинилаца. Који народ нема своје народне књижевности, тај је заостао у просвјети за осталима. Наш српски народ сретан је што може красну народну књижевност назвати својом. Народ, који су посвећивали и учили и настављали један Свети Сава, један Доситеј, један Вук Караџић; народ, који као ниједан други, има своје народне умотворине; народ, за чију се просвјету и за чији се умци напредак својски бринули и још данас брину толики и толики умници, тај народ с поносом и образом смије погледати у очи цијелом образованом свијету. Ми држимо, да је нашем народу, ако жели да очува свој народни карактер, прије свега пријеко потребно, да разбира за своју књижевност, па да из ње црпи поноса, што је стао у ред просвјећених народа. Ко не зна своју књижевност, тај се заман гради образованим и ученим. Своја рођена књижевност треба сваком да буде темељ, на којем ће моћи назидати своје образовање. Историја народне књижевности је потребна као кора хљеба. На столу сваке ијоле боже куће у образованих народа затећи ћемо, између осталих књига, вазда и историју народне књижевности.