СРЂ

556

СРЂ. — SRĐ.

Banke i novci. — Asikuracije protiv vatre; premije inkasovane. U Franceskoj opstoji 18 društava sa stalnijem premijaraa protiv vatre; ovo je 18 društava inkasovaie 1905. ukupni iznos od 135,391.887 franaka. Iznosi plaćeni asikurantima unesrećenijem predstavljaju malo više od polovine f5012) inkasovanijeh premija. Odbivši komisije, opće i razne troške razmjer industrijalne dobiti društva na čiste premije je od 16° 0 . Vrijedno je da se istakne, da razmjer iznosa plaćenijeh na nesreće. prama ukupnom iznosu inkasovanijeh premija mijenja veoma malo od jedne godine do druge i slabo se koleba oko 50° 0 ; pri tom nakon 20 godina zabilježila su se eetiri velika skoka : 1893 i 1899. kad se razmjer podigao jedan pored drugoga na 61%; 1894. i 1897. gdje je pao na 46% i 47%. — Први Црногорски новац. Црна he Гора имати сада и свој новац, што до сада није било тако, јер се ова држава служила тућијем новцем, понајвише аустријскијем, затим турскијем, франачкијем, инглескијем итд Новац се је рачунао у аустријској крунској вриједности. Нови црногорски новац имаће исту вриједност и већ је у промету од неколико дана. Био је кован у државној ковници у Бечу, као што је у своје вријеме био од ње кован и новац за Брзиљ, Египат, Србију и малу кнежевину Лихтенштајн. Сада је кован само ситни новац од 20, 10, 2 и 1 паре. Намјера је Црне Горе ковати и сребрне круне. Новац од 20 и 10 пара је од никела и израћен је од напоменуте ковнице судјеловањем познате твртке А. Крупа у Берндорфу код Беча а мједени новац искључно од ковнице. За сада је скована само половина цијелог

износа, а у шест мјесеца биће готова и друга половина. Новци на пољу предње стране носе двоглави црногорски орао са штитом а повише је орла царска (српска) круна, као што је у црногорском грбу. С друге стране у средини поља је велика бројка, која каже износ пара а горе је на окр.ајку натпис : КЊАЖЕВИНА ЦРНА ГОРА ; под великом је бројком година ковања Израдбу овога новца хвале много и за савршеност и за умјетнички укус. Сада је ковано 300.000 комада по 20 п., 375.000 по 10 п., 300.000 комада по 2 п. и 100.000 комада по 1 п. Пројекат, узорак и израда извршени су у самој ковници под надзирањем њеног управитеља, дворског савјетника Мита Поповића. Он је родом Србин угарски из Панчева а по звању је рударски инжењер. Својијем ријеткијем талентом и ванредном вјештином он је умио учинити сјајну каријеру у рударској струци служећи прше у Чешкој, пак у Тиролу. Са своје ријетке способности позван је био у министарство финанције у Бечу, пак је намјештен у ковницу, гдје је по умировљењу пријашњега управитеља именован сам за управитеља, ма и да је било много Нијемаца, који су се натјецали на оно мјесто. Кад је бечка влада вољела њега, Србина, него толико Нијемаца, то најбоље доказује његову већу способност. Državne uprave. — Novoimenovani visoki, komesar na Kreti. Aleksandar Zaimis, koji je bio priznat od sila zaštitnica kao visoki komesar na Kreti, pošto se grčki kraijević Đorđe odrekao, rodio se 28. oktobra 1855. Učio je u Atinskoj universitati. Popunio je svoje nauke u universitati u Lipskom, Berlinu, Heidelbergu i u školi političkijeh znano-